San "?!"
Majami - let avionom i ne pamtim, ali shvatam da smo tako putovale. Inicijator puta bila je moja drugarica iz srednje škole, Maca. Na odredištu nas je čekala jedna devojka, meni nepoznata, no mora da je znala Macu, jer mi je odmah rekla kako nisam dovoljno pocrnela 
Ne znam kako, ali "teleportovale" smo se u Njujorku. Smestile smo se u sobu odakle se mogla videti Krajslerova zgrada. Prošlo je par dosadnih dana, gde se gore pomenutim drugaricama gubi svaki trag. U komšiluku je bila i baba Marija, kuća do kuće. Šta li će ona u Njujorku, no dobro.
Bila sam toliko sama, nije ni čudo što se u tom trenutku pojavila moja mama i rekla, da odmah sednem u avion i vratim se kući.
Lutalice jedna!
Onda odjednom Čikago, i velika žurka povodom otvaranja filmskog studija, čiji je vlasnik moj prijatelj Marko Grujić. Konfete i baloni su padali sa svih strana, bila je neka svetla i vedra atmosfera, a opet ja nisam bila ja, i to nije bilo to.
Vraćamo se još jednom u Njujork. Sedim za nekim improvizovanim barom, unutar neke tvrđave, a iz nekog razloga je u daljini svirao Kerber (Šta će Kerber i tvrđava u Njujorku?!). Pitah organizatore da mi obezbede dve akreditacije, kako bih posle išla na konferenciju za novinare. Drugu akreditaciju uzeh za njega, pa da i on je bio tamo, nego se tek sad pojavio - logično.
Prišao je, uhvatio me rukama za lice i poljubio. Kako se dobro ljubi. Grlio me je tako čvrsto i rekao da krenemo zajedno kući.
P.S.
I onda se trgneš, zapitaš se zašto je ON kulminacija sna, kada je ubio svaku emociju u tebi, svojim delima i ponašanjem.