P.S. Bože, koliko ga volim !
ELIZABETH WOOLRIDGE GRANT ( 21. JUN 1986. ) JE PEVAČICA SA TLA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA, POZNATIJA POD IMENOM LANA DEL REY. NEDAVNO je OSVOJILA PRVO MESTO U KATEGORIJI - INTERNATIONAL FEMALE SOLO ARTIST, A SVE U SKLOPU "BRITISH AWARDS 2013". Ovo je samo jedna od nagrada…
Ono čime ova mlada dama pleni jesu tekstovi pesama, koje sama stvara. Teme su… Tuga, sreća, neuzvraćene ljubavi, nostalgija, melanholija , čežnja za nekim vremenom čiji deo nije ni bila ( možda sam se pronašla negde između redova ).
Plasira vrednosti koje su izgubile na težini , i još pregršt stvari koje , ja , nažalost ne mogu opisati, jer se ne daju objasniti rečima.
Lana opčinjuje slušaoca i svojim nesvakidašnjim glasom, koji odstupa od kitnjaste scene današnjice i nekako naglašava novinu, na fundamentu “dobrog starog”, a što nam je preko potrebno. Ovdašnje mlade generacije ( pa i moja ) ne razumeju , da moraš ispoštovati muzičara koji je prethodio tvom vremenu, a pri tom znati svoj muzički put. Na tom drumu se upravo izgube, onda tumaraju bez potrebe, i kako bi i sami rekli “smaraju”, a oko tog “smaranja” glavom klima neka oligarahna skupina , koja ne oseća ništa.
Ova mlada dama jedna je od retkih , čije će pesme ostati upamćene, poput pesama legendi , koje još uvek u poznim godinama rade velike svetske turneje, a da pritom i dalje imaju najposećenije koncerte. To su oni zauvek mladi ljudi.
http://www.youtube.com/watch?v=cE6wxDqdOV0
Lana je iz reda večitih sanjara, nedokazanih slobodnjaka i verujem , da je jedna od onih koji ne prihvataju savet, jer je svako različit, kao što je svaka životna situacija drugačija, samim tim, nema tog čoveka koji je apsolvirao život. Savet slobodno shvatite kao uvredu, jer proizilazi iz čiste sujete ili neostvarenih ciljeva samih “savetodavaca”.
Muzički spotovi pomenute mlade dame često su nailazili na neodobravanje, pogotovu oni vezani za album “Born to Die”, ali još je Bukowski rekao “Oni su se smejali meni što sam drugačiji, a ja sam se smejao njima što su svi isti ”, stoga, Lana – bez brige. Meni su ti “isti” , ponekad ne samo smešni, već “tužni” - neiživljena lica, koja prihvataju rutinu. Neka “divljina” i nedosanjani san u očima Lane Del Rey podsećaju me na Jima Morrisona.
http://www.youtube.com/watch?v=Py_-3di1yx0
Ona , kao da za nečim još uvek traga, nadam se da će isto i pronaći, jer većina nije te sreće.